BRAĆA IMAJU MILION PČELA NA DORĆOLU: Prave BEOGRADSKI MED i kažu da su “urbane” bolje od seoskih!

“Urbano pčelarstvo” prvi put se javilo u 19. veku, a u poslednjih deset godina je počeo intenzivniji razvoj tog koncepta, kada je u svetu uočeno ozbiljno izumiranje pčela.

Možda vam sve ovo zvuči paradoksalno, ali odgovor je vrlo jednostavan – “urbane” pčele nisu izložene otrovnim dejstvima pesticida i insekticida koji se koriste u poljoprivredi, a biljke koje tretiraju tako, u većini slučajeva, sadrže visoke količine pesticida koje pčelama štete.

Dom za milion insekata koji prave med nalazi se, verovali ili ne, u strogom centru Beograda – na Dorćolu. Ispod lavirinta ulica gradskog jezgra i galame iz kafića, smešteno je “utočište” za čak milion pčela.

 

Pored čuvenog dimnjaka toplane na Dorćolu i starih silosa bivšeg Žitomlina, ušuškano je 30 košnica.

 

“Ideja je da Beograd stavimo na mapu gradova koji brinu o ekosistemu i pčelama poput brojnih svetskih metropola (Pariz, Njujork, Beč…) u kojima se poslednjih godina veoma ubrzano razvija pojam urbanog pčelarstva. Osim toga, u gradu su pčele zaštićenije nego u ruralnim sredinama, nema pesticida koji su najveći neprijatelji pčela. Takođe, Beograd je pun medonosnih biljaka pa se očekuje i veći prinos meda nego na drugim lokacijama”, rekli su za MONDO.

Dok nam pčele nervozno zuje oko glave jer smo im upali na teritoriju, zaleću se i “kuckaju” nas po glavi preko zaštitnog odela, David i Dario nam govore o prednostima ove lokacije.

 

“Ovde u Luci Beograd blizu su reke Dunav i Sava, tu su lipa, bagrem, i brojno cveće i medonosne biljke koje pčelama pružaju izobilje hrane. Prema istraživanjima Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, na teritoriji Beograda, pčele daju med koji je po svim standardima dobar za ljudsku upotrebu”, kažu.

 

Dok pčele odlaze u obilazak košnica, ukazuju nam na sledeći problem:

 

“Poražavajući primer je taj što statistike pokazuju da svake godine, zbog neodgovornog ponašanja čoveka, u Srbiji nestane oko 25 odsto pčelinjeg fonda.”

 

Upravo je ovaj podatak bio jedan od motiva zbog kojeg su braća došla na ovu ideju na samom početku

 

“Poteškoća smo naravno imali, akciju smo pokrenuli neposredno nakon vanrednog stanja i odziv firmi nije bio onakav kako smo očekivali. Niko nije bio zainteresovan da se uključi u akciju jer su svi imali problema u poslovanju, ali smo i pored toga uspeli da postavimo 30, a plan je da na kraju bude 40 košnica na području bivšeg Žitomlina i tako nađemo dom za više od milion pčela u samom centru grada.”

 

David i Dario imaju u planu da u narednom periodu sade medonosno bilje, a pokušaće da se uključe u lečenje bolesnih ljudi uz pomoć urbanih pčela i njihovih proizvoda.

 

Akciju su sproveli u saradnji sa Beogradskim udruženjem pčelara, a ovakve, ili slične stvari, kažu, trudiće se da pokrenu svake godine, kako bi uspeli da nešto konkretno urade po pitanju nestanka pčela u Srbiji.

 

Stručnjaci su više puta ove godine upozoravali da Srbiji preti nestašica meda. Godišnje se u našoj zemlji proizvede od 6.000 do 12.000 tona ovog proizvoda.

 

Međutim, ova godina bi mogla da bude neverovatno loša za domaće pčelarstvo.

 

Zbog toga će najverovatnije doći do novog poskupljenja cena na domaćem tržištu, ali i porasta uvoza.

PODELI:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on linkedin
LinkedIn