Zašto pčele nestaju?
Odgovor nije jednostavan, a koliko je situacija ozbiljna govori činjenica da je Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) stavila pčele na Evropsku crvenu listu ugroženih vrsta kojima preti istrebljenje (European Red List).
Fenomen masovnog i misterioznog nestajanje pčela – Collony Collapse Disorder (CCD), koje se pojavilo u SAD-u 2006. godine i proširilo po svim razvijenim zemljama sveta, naučnici povezuju sa intenzivnom proizvodnjom biljnih monokultura, klimatskim promenama i upotrebom određenih pesticida. To je uticalo da Evropska komisija 1. decembra 2013. godine uvede delimičnu dvogodišnju zabranu primene sredstava za zaštitu bilja koja sadrže aktivne supstance imidakloprid, tiametoksam, klotiniadin (iz grupe neonikotinoida) i fipronil. Usled evidentnog oporavka pčelinjeg fonda, u decembru 2015. godine Evropska komisija produžava zabranu njihovog korišćenja. Trajnu zabranu upotrebe tri pesticida iz grupe neonikotinoida na otvorenom prostoru na osnovu preporuke Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) izglasao je Evropski parlament 27. decembra 2018. godine. Primena ovog propisa u zemljama EU će stupiti na snagu u drugoj polovini 2019., a nadamo se da će isti propisi biti primenjeni i u Srbiji.
Upotreba insekticida prouzrokuje trovanja pčela, dok herbicidi uništavaju korove i prouzrukuju gubitak staništa za pčele. Biljna proizvodnja gde ne postoji niti jedna druga korovska biljka i cvet osim gajene biljne kulture, za pčele predstavlja pustinju. Round up (Glyphosate) kao najrasprostranjeniji totalni herbicid je u upotrebi preko 40 godina, a najviše se koristi u GMO proizvodnji soje, kukuruza, uljane repice i pamuka. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Međunarodna agencija za istraživanje kancera (IARC) 2015. godine svrstali su Round up u grupu A2 “verovatno kancerogen za ljude”.
Šta činimo da sačuvamo pčelu?
Postoje različiti mehanizmi i načini kako ekološki svesni pojedinici, organizacije i predstavnici vlasti nastoje da ukažu na ugroženost pčela i preduzmu konkretne akcije da je sačuvaju. Navedimo primer grupe građana Evropske unije koji su kroz instrument Inicijativa evropskih građana podneli Evropskoj komisiji predlog za zabranu upotrebe glifosata sa prikupljnih preko milion potpisa 25. januara 2017. Ili pak, da 20. maj obležavamo kao Svetski dan pčela, datum koji je Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala na predlog Pčelarskog saveza Slovenije. U svom drugom mandatu 2015. godine, američki predsednik Barak Obama, upoznat sa oprašivačkom krizom, godišnjim gubicima pčela od preko 40% ukupnog pčelinjeg fonda i pod pritiskom udruženih pčelara, poljoprivrednika, pobornika bezbedne hrane, ekologa i prikupljenih preko 4 miliona potpisa peticije, formira međuresorni tim zadužen za očuvanje zdravlja pčela i drugih oprašivača (2015 PHTF) koji donosi Nacionalnu strategiju o zdravlju pčela i Akcioni plan, a Kongres opredeljuje značajna sredstva namenjena smanjenju gubitika pčela i drugih oprašivača bilo kroz istraživanja, obnovu prirodnih staništa i dr. Istovremeno, na evropskom kontinentu, predstavnici partije Zelenih u Bundestagu, tj. u bašti Paul-Lebe-Hausa postavljaju nekoliko košnica i brendiraju med „Bundestagsblüte“. Takođe, ovih dana u Bavarskoj, partija Zelenih, pokrajinski Savez za zaštitu ptica i Ekološka demokratska stranka uspevaju pod sloganom „Raznolikost vrsta – Sačuvajmo pčele“ sakupiti skoro milion i osamstotina hiljada potpisa za održavanje referenduma kojim bi se u narednih pola godine prihvatio zakon o očuvanju raznolikosti vrsta. Ostaje nam da vidimo šta će se kasnije dešavati sa nemačkom poljoprivrednom, koliko površine obradivog zemljišta će se tretirati isključivo ekološkim sredstvima i u kojoj meri će se očuvati biodiverzitet.
Ništa bez gradova. U prethodnom delu ovog teksta pokušali smo da objasnimo šta je urbano pčelarstvo, koliko je pčela nezamenjiva u oprašivanju biljaka i proizvodnji hrane, kako je i koliko ugrožena i naveli smo neke globalne inicijative i akcije koje idu u prilog očuvanja biodiverziteta naše planete i pčela. Međutim, trenutak je da naglasimo da koliko god sve ovo bio globalan problem, urbano pčelarstvo zahteva lokalnu akciju. Urbanom pčelarstvu je potreban grad. Drugim rečima, globalan problem nestajanja pčela kroz oživljavanje urbanog pčelarstva postaje lokalni izazov, a njegov turistički i zdravstveni aspekat dolazi u prvi plan. Predstavimo i neke gradove gde su košnice sa pčelama pri znamenitostima grada postale znamenitost per se.
Pariz, za razliku od Njujorka gde je čak postojala zabrana držanja košnica sa pčelama, može da se pohavali dugom istorijom urbanog pčelarstva koja seže u 1856. kada su prve košnice postavljene u Luksemburšku baštu i osnovana prva pčelarska škola. Broj košnica vremenom opada da bi u poslednjih 20-ak godina urbano pčelarstvo u Parizu doživelo svoj procvat. Blagostanju „pariskih urbanih“ pčela doprinosi blaga, umereno kontinentalna klima, obilje zelenila, posebno drveća sofore, podrška nacionalne pčelarske organizacije, jasna i konkretna pravila za one koji drže košnice i zvanična zabrana upotrebe pesticida u gradu. Notr Dam katedrala, Muzej Orse, Kovnica novca, Velika palata, Pariska opera i brojne druge poznate zgrade Pariza mogu se pohvaliti svojim „rûches“ i pčelama koje su čak do tri puta produktivnije nego one u ruralnim sredinama i medom koji se prodaje po ceni od 15 evra.
Ljubljanski urbani pčelari odavno imaju izuzetno mesto u zaštiti životne sredine svoga grada, podršku raznih institucija (od Univerzitetske botaničke bašte do Fakulteta arhitekture) u realizaciji obrazovnih programa, a svojim projektom BeePathNet značajno su doprineli tome da Ljubljana ponese titulu Evropske zelene prestonice 2016. godine. Oslo je, još jedan grad, koji je uspeo da pažljivim planiranjem održivog razvoja, što je podrazumevalo i izuzetnu brigu o pčelama, postane Evropska zelena prestonica 2019.
Naravno, lista gradova koji su upisali i upisuju u svoju kartu razvoja urbano pčelarstvo je dugačka. Ovde ćemo samo spomenuti da je još 90tih godina 20. veka pravi „buzz on urban beekeeping“ počeo u Londonu. Danas se košnice nalaze na krovu Bekingemske palate, Prirodnjačkog muzeja, Galerije moderne umetnosti i brojnim drugim mestima, dok su londonska pčelarska udruženja na raspolaganju i građanima i pčelarima 24/7. Postavljaju košnice, skidaju rojeve, organizuju tribine za građane gde se može ponešto saznati o, na primer, imunologiji pčelinjeg otrova i, iznad svega, vode računa o obrazovanju budućih generacija i pčelara početnika o važnosti pčela.
Beograd je grad na dve reke, Savi i Dunavu, sa preko 40 uređenih parkova i velikim brojem medonosnih biljaka, autohtonih i introduciranih biljnih vrsta. Pčelarski znalci rado ističu važnost lipe u razvoju i ishrani pčele, a lipov med je mnogima omiljen. U Beogradu cvetaju tri vrste lipe: sitnolisna, krupnolisna i srebrnolisna i to čak preko dva meseca. Tu su dalje prisutne sofora, katalpa, evodija, kelreuterija i druge izuzetno mednosne vrste.
Beograd ima Beogradsko udruženje pčelara koje svojim Servisom urbane pčele stoji na raspolaganju svima koji žele da odgovorno drže košnice sa pčelama. Takođe, i ove godine Beogradsko udruženje pčelara izlazi u susret potrebama zajednice i organizuje Kurs urbanog pčelarstva za početnike.
Javite nam se da zajedno unapredimo urbano pčelarstvo u Beogradu!
